Seminarski i Diplomski Rad

Održavanje voznih sredstava
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 24 | Nivo: Visoka Turistička škola

САДРЖАЈ:
Једначине излазних величина
Динамичко понашање вучног погона
Главно струјно коло
Опис елемената главног струјног кола
Обртни момент на вратилу вучних мотора
Регулација брзине вучних мотора
Утицај обртног момента и заштитне мере на убрзаном трошењу редуктора и ломове локомотивског вратила
Закључак
УВОД
Јуна 2004. године у фирми РАДЕ КОНЧАР из Загреба започела је реконструкција и модернизација локомотива серије ЈЖ 441 Железнице Србије, чиме је добијена нова серија ЈЖ 444. Побољшања се огледају у примени тиристорских конвертор чиме је омогућена континуална регулација струје вучних мотора. Сви главни енергетски елементи, осим диодних исправљача и бирача напона, задржани су на реконструисаној локомотиви. Погон је подељен на две независне двомоторске јединице. Такође направљена су и извесна побољшања у функционисању електродинамичке (електроотпорничке) кочнице. Нови систем управљања локомотивом и регулација електромоторног погона постигнуто је применом микропроцесора.  
Распоред осовина Bo’Bo’ Снага локомотиве (kW) трајна 3860 једночасовна 4080 Трајне снаге електричне кочнице (kW) 1740 Напон напајања (kV) 19 (минимални)/28 (максимални) Напон на вучним моторима (V) 770 (номинални)/870(максимални) Струја на вучним моторима (A) 1180 (трајна)/1250 (једночасовна) Максимална брзина (km/h) 120 Трајна брзина (km/h) 79 Трајна вучна сила (kN) 176 Једночасовна вучна сила (kN) 190 Максимална вучна сила (kN) 280 Маса локомотиве (t) 80 Највећа маса по осовини (t/osov.) 20 Највећа маса по дужном метру (t/m) 5,17 Дужина преко несабијених одбојника (mm) 15470 Ширина сандука локомотиве (mm) 3100 Висина од ГИШ до горње ивице спуштеног пантографа (mm) 4650 Пречник новог точка (mm) 1250 Најмањи радијус кривине у вертикалној равни (m) 250 Најмањи радијус кривине (m) 80 Кочна маса (t) G 48 P 58 R 71 P+E 127 Проценат кочне масе G 60 P 72 R 88 P+E 158
ЈЕДНАЧИНА ИЗЛАЗНИХ ВЕЛИЧИНА
Слика 1. Једначина излазних величина
Mm– обртни механички моменат на вратилу електромотора. Ако се занемаре механички губици у електромотору једнак електромагнетном моменту Mem - (Nm),
wm- угаона брзина вратила електромотора (rad/s),
i - преносни однос редуктора,
R- пречник круга котрљања точка (m),
v - транслаторна брзина вучног возила (m/s),
Fv - вучна сила реализована на ободу погонских точкова (N),
SFot- сума свих сила које се опиру кретању вучног возила и воза (N).
Да би се формулисали вучни захтеви најпре се морају извести статичке и динамичке једначине вуче, односно повезивање момента Mem и угаоне брзине wm са вучном силом Fv и транслаторном брзином вучног возила v.
Да би се формулисали наведени захтеви полази се од чињенице да је угаона брзина погонског точка ωо при константној брзини вучног возила (v = const.) дата изразом:
Обртни моменат на ободу точка вучног возила (M0) дат је изразом:

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]

 

 

maturski.org Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.maturski.org, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!